петак, 20. фебруар 2009.
четвртак, 5. фебруар 2009.
среда, 4. фебруар 2009.
S a Tragic Air Command
понедељак, 2. фебруар 2009.
недеља, 1. фебруар 2009.
Svetovi u svetovima
Zamak na moru, kasnije on ne leži baš neposredno na moru, nego na jednom uzanom kanalu koji
vodi u more.Guverner je neki gospodin P. Ja stojim s njim, u jednom velikom salonu sa tri prozora, ispred kojeg se dižu ispusti zidova kao zupčasti zidovi na tvrđavama. Dodeljen sam posadi otprilike kao pomorski oficir-dobrovoljac. Plašimo se upada neprijateljskih ratnih brodova pošto smo u ratnom stanju. Gospodin P. ima nameru da ode; on mi daje uputstva Ha treba da se desi u slučaju od kojeg strahujemo. Njegova bolesna žena sa decom nalazi se u zamku izloženom
opasnosti. Ako počne bombardovanje, velika sala treba da se isprazni. On teško diše i hoće da se
udalji; ja ga zadržavam i pitam na koji bih način mogao da mu u slučaju potrebe dostavim vesti. Nato on kaže još nešto, ali se onda smesta sruši mrtav na zemlju. Ja sam ga, svakako, svojim pitanjima preko mere zamorio. Posle njegove smrti, koja na mene ne ostavlja nikakav dublji utisak, mislim o tome da li će udovica ostati i dalje u zamku, da li da glavnoj komandi javim o smrti i da li da, kao prvi naredni u komandi, preuzmem upravu nad zamkom. Sad stojim kraj prozora i posmatram brodove koji prolaze pored mene; to su trgovački brodovi koji na tamnoj
vodi brzo promiču, neki sa više dimnjaka, drugi sa nabućenim pokrivačem (koji je potpuno sličan staničnim zgradama u neispričanom prethodnom snu). Zatim, pored mene stoji moj brat i obojica posmatramo kanal kroz prozor. Pri prolazu jedne lađe uplašimo se i viknemo: Evo, dolazi ratni brod. Ali se ispostavilo da se to samo vraćaju isti brodovi koje već poznajemo. Sada nailazi jedna mala lađa, komično odsečena, tako da se završava na sredini svoje širine; na palubi se vide neobične stvari nalik na čaše ili kutije. Kao iz jednih usta vičemo: To je lađa za doručkovanje.
vodi u more.Guverner je neki gospodin P. Ja stojim s njim, u jednom velikom salonu sa tri prozora, ispred kojeg se dižu ispusti zidova kao zupčasti zidovi na tvrđavama. Dodeljen sam posadi otprilike kao pomorski oficir-dobrovoljac. Plašimo se upada neprijateljskih ratnih brodova pošto smo u ratnom stanju. Gospodin P. ima nameru da ode; on mi daje uputstva Ha treba da se desi u slučaju od kojeg strahujemo. Njegova bolesna žena sa decom nalazi se u zamku izloženom
opasnosti. Ako počne bombardovanje, velika sala treba da se isprazni. On teško diše i hoće da se
udalji; ja ga zadržavam i pitam na koji bih način mogao da mu u slučaju potrebe dostavim vesti. Nato on kaže još nešto, ali se onda smesta sruši mrtav na zemlju. Ja sam ga, svakako, svojim pitanjima preko mere zamorio. Posle njegove smrti, koja na mene ne ostavlja nikakav dublji utisak, mislim o tome da li će udovica ostati i dalje u zamku, da li da glavnoj komandi javim o smrti i da li da, kao prvi naredni u komandi, preuzmem upravu nad zamkom. Sad stojim kraj prozora i posmatram brodove koji prolaze pored mene; to su trgovački brodovi koji na tamnoj
vodi brzo promiču, neki sa više dimnjaka, drugi sa nabućenim pokrivačem (koji je potpuno sličan staničnim zgradama u neispričanom prethodnom snu). Zatim, pored mene stoji moj brat i obojica posmatramo kanal kroz prozor. Pri prolazu jedne lađe uplašimo se i viknemo: Evo, dolazi ratni brod. Ali se ispostavilo da se to samo vraćaju isti brodovi koje već poznajemo. Sada nailazi jedna mala lađa, komično odsečena, tako da se završava na sredini svoje širine; na palubi se vide neobične stvari nalik na čaše ili kutije. Kao iz jednih usta vičemo: To je lađa za doručkovanje.
S I G M U N D FROJD - TUMAČENJE SNOVA
Пријавите се на:
Постови (Atom)