Еритрејско море— Црвено море, а у ширем смислу Индијски океан са Арабијским и Персијским заливом.
Медеја— чаробница, кћи колхидског краља Ејета, жена Јазона, коме је помогла да отме златно руно. Синови су јој били Мермер и Ферет. Касније, кад ју је Јазон напустио, да би му се осветила, убила је своје синове и удала се за Егеја и родила му сина Меда.
Варварски народи— за Хелене су то били сви народи који нису говорили њиховим језиком, сем, можда, Египћана. За Римљане, исто тако, варвари су били сви народи, сем Римљана и Хелена. Данас та реч означава примитивног, нецивилизованог, некултурног и суровог човека или народ. То је више етички (морални) појам.
Делфијско пророчиште— налазило се у подножју горе Парнаса. Основао га је, према хеленском веровању, сам Аполон у Делфима, на месту где је пети дан после свог рођења оборио стрелом змаја Питона. Ту је његова свештеница Питија, седећи на троножној столици, прорицала људима будућност. Слична пророчишта имао је Аполон и на другим местима, али је Делфијско било најчувеније. Оно је вршило велики утицај на духовни и политички живот не само у Хелади и касније у Риму, него и у свим околним државама. Обраћали су му се и појединци ради својих личних ствари, а нарочито поглавари држава. Тако је убрзо Делфијско пророчиште постало не само ризница пуна злата, златних и разних других предмета од велике уметничке вредности, него и неке врсте банка за штедњу и чување драгоцености. Оно је код Хелена руководило колонизацијом у разне медитеранске крајеве и водило главну реч у питању ратова. За остварење својих политичких циљева у Хелади оно се највише ослањало на аристократску Спарту. У пророчишту се налазила чувена ''Гигова ризница'', у којој су се налазиле најскупоценије и најлепше ствари. Питија је обично састављала двосмислене одговоре и објављивала их у хексаметарским дактилским стиховима.
За време хеленско-персијских ратова оно је било на страни Персијанаца. Данас се на месту где је било ово пророчиште налази село Кастри.
Маги— свештеничка каста код Међана и Персијанаца, која је имала велики политички утицај у Персији. Зороастар (VII век пре н. е.) их је поделио у три разреда: научнике, мајсторе и савршене мајсторе. Науку су држали као своју тајну и њом се није смео бавити ниједан странац без нарочитог краљевог одобрења. За себе су тврдили да имају пророчанску моћ.. Касније су секод Бабилонаца, Међана и Персијанаца тако називали мудраци, учитељи, лекари, свештеници, астрономи, гатари, врачари, тумачи птичијег лета и тумачи снова. Од њиховог имена, тј. од речи маг, постала је данашња реч магија, мађија, мађионичар и омађијати
уторак, 21. април 2009.
Пријавите се на:
Постови (Atom)