Три искуства, расута у времену, разјаснила су ми бит феномена који називамо "естетско осећање".
У Крагујевцу 17. септембра 1965. око 11 часова пре подне, у читаоници градске библиотеке читам књигу о Родену. Објашњавајући како прави скулптуре, каже : "Узмем блок мермера и одбацим све што је вишак".
Крајем марта 1986. , предвече, долазим на Сењак код Пеђе Исуса (проф. Др. Предраг Ристић, аритекта). На сред поткровља дрнда препуна машина за веш. Пеђа седи на остацима преградног зида, који је преобликован у унутрашњу декорацију. Саветује ме како да од тавана који је нашла моја жена, направим "поткровље". Каже : "Зоки, прати оно што ти простор нуди. Препознај у том визуелном хаосу форму која већ постоји, али је на први поглед невидљива".
Септембра исте године, као мачак чучим на недовршеном крову, са Животом, сељаком, дунђером са периферије Крагујевца. Правимо "поткровље". После три љуте ракије, да би, како каже, могао на крову да одржава равнотежу, Живота гласно размишља : "Прво физика, после естетика ! ".
У Крагујевцу 17. септембра 1965. око 11 часова пре подне, у читаоници градске библиотеке читам књигу о Родену. Објашњавајући како прави скулптуре, каже : "Узмем блок мермера и одбацим све што је вишак".
Крајем марта 1986. , предвече, долазим на Сењак код Пеђе Исуса (проф. Др. Предраг Ристић, аритекта). На сред поткровља дрнда препуна машина за веш. Пеђа седи на остацима преградног зида, који је преобликован у унутрашњу декорацију. Саветује ме како да од тавана који је нашла моја жена, направим "поткровље". Каже : "Зоки, прати оно што ти простор нуди. Препознај у том визуелном хаосу форму која већ постоји, али је на први поглед невидљива".
Септембра исте године, као мачак чучим на недовршеном крову, са Животом, сељаком, дунђером са периферије Крагујевца. Правимо "поткровље". После три љуте ракије, да би, како каже, могао на крову да одржава равнотежу, Живота гласно размишља : "Прво физика, после естетика ! ".
Нема коментара:
Постави коментар