Kriegsbilder ili - Gospodaru, nad kim vi vladate?

- Gospodaru, reče mu on... Molim vas da mi oprostite što ću nešto da vas pitam...

- Naredjujem ti da me pitaš, požuri se da kaže kralj.

- Gospodaru, nad kim vi vladate?

- Nad svim, odgovori kralj sa najvećom jednostavnošću.

- Nad svim?

Uzdržanim pokretom kralj pokaza na svoju planetu, na druge planete i zvezde.

- Nad svim tim? reče mali princ.

- Nad svim tim... odgovori kralj.

Jer to ne samo da je bio apsolutni vladar, već i vladar svemira.

- I zvezde vas slušaju?

- Naravno, reče mu kralj. Slušaju na reč. Ja ne trpim neposlušnost.

Tolika moć zadivi malog princa. Kad bi je on imao, mogao bi da posmatra ne četrdeset četiri, već sedamdeset dva ili čak sto, ili čak dvesta zalazaka sunca u jednom istom danu, a da nikad ne pomakne svoju stolicu. I kako je bio pomalo tužan sjećajući se svoje male napuštene planete, usudi se da zatraži od kralja jednu milost:

- Htio bih da vidim zalazak sunca... Učinite mi to zadovoljstvo...

Naredite suncu da zadje...

- Kad bih naredio nekom generalu da leti od cveta do cvijeta kao leptir, ili da napiše tragediju, ili da se pretvori u morsku pticu, a general ne izvrši primljenu zapovest, čija bi to bila krivica, moja ili njegova?

- Vaša, odgovori odlučno mali princ.

- Tačno. Od svakoga treba zahtevati ono što on može da pruži, nastavi kralj. Ugled na prvom mjestu počiva na razumu. Kad bih naredio svom narodu da se baci u more, on bi se pobunio. Ja imam prava da zahtevam poslušnost jer su moje zapovijesti razumne.

- A moj zalazak sunca? podseti ga mali princ, koji nikada nije zaboravljao pitanje koje bi jednom postavio.

- Imaćeš svoj zalazak sunca. Zahtevaću ga. Ali čekaću, po mojoj nauci o vladanju, da za to budu povoljni uslovi.

- Kada će to biti? raspitivao se mali princ.

- Hm! hm! odgovori mu kralj, koji najpre pogleda u jedan veliki kalendar, hm! hm! to će biti, oko... oko... to će biti večeras oko dvadeset do osam. I videćeš da me zbilja slušaju.

Mali princ