Zadrtost

Gojko Škarić i Milena Z. Petrović

Čovek vadi iz ormana svečano odelo. Kida zaštitni sloj plastike brzim pokretom. Skida vrećicu lavande sa ofingera, otvara je i udiše u sebe. Ne oseća nikakav miris. Stoji tu već godinama, u vakuumu plastike i teške tkanine. Oblači se, brije bradu i brkove, navlači crne lakovane cipele i u zaletu razvaljuje ulazna vrata svog stana. Brzim korakom prolazi kroz hodnik. Pizda vam materina! dobacuje komšijama koji se žale na buku. Tačno u pet sati popodne, izlazi iz zgrade na ulicu. Prvom prolazniku psuje majku. Drugom takođe. Treći prolaznik na vreme prelazi na drugu stranu ulice. Lakovane cipele cvile i deru površinu uglačanog pločnika. Čovek korača. S vremena na vreme se okrene da ošine oštrim pogledom lica u prolazu. Pizda vam materina! govori glasno. Ponavlja se. U pet sati i dvadeset dva minuta, lagano prilazi s leđa policajcu koji reguliše saobraćaj na prometnoj raskrnici, brzim pokretima navlači kožne rukavice na ruke i kreće da ga davi. Saobraćajac u odbrani gestikulira rukama i izaziva lančani sudar. Poslednjim dahom glasno zvizne pištaljkom i zaustavi saobraćaj, pre nego što mrtav padne na zemlju. Čovek skida rukavice, brzim pokretom ih vraća u džep sakoa, prelazi ulicu i psuje majku vozačima koji vire kroz spuštene prozore svojih automobila. Pizda vam materina! Na drugoj strani ulice stoji pas i gleda ga pravo u oči. Čovek se nasmeši i u prolazu ga blago pomiluje po glavi. Zatim stane da dočeka metak u svoju glavu.

Milena Z. Petrović

mImma sEnna writer